Talenat je reč koja se verovatno najviše spominje i koristi od svih reči koje se vežu za sport. Svako dete koje počinje da se bavi sportom je okarakterisano kao talentovano ili netalentovano od strane trenera, stručnjaka, roditelja i laika. Svaka osoba ima svoj način poimanja šta u stvari predstavlja talenat. Da li je to nešto urođeno, nešto što se godinama “stvara” ili je možda iluzija? Da li svako dete koje počne da se bavi određenim sportom može da uspe nevezano od njegove genetike? A još više od toga, da li može da postane najbolji na svetu? Da li je talenat moguće prepoznati pre nego što se dete počne baviti sportom, ili je neophodan određeni trenažni period da bi dete pokazalo bolju adaptaciju i bolje reagovanje na trening?

Da bi se odgovorilo na prethodna pitanja, potrebno je detaljnije istražiti podatke koji su povezani sa različitim primerima sportista iz različitih sportova kroz određeni vremenski period, i podatke koji su vezani za njihovu genetiku, njihove početke u sportu, rad i disciplinu, kao i postignute rezultate. Potom je potrebno objektivno doneti zaključak da li se predisponirani sportisti rađaju, i u kojoj meri njihova predodređenost utiče na postizanje vrhunskih sportskih rezultata.

Šta predstavlja talenat?

Od malena sam zaintrigiran pojmom talenta jer nisam mogao sa potpunom sigurnošću da odgovorim na pitanja “Šta je tačno talenat?” i “Da li sam talentovan?”. Zbog toga odavno formiram odgovore na ta pitanja, prvo nenamerno još od svojih početaka u sportu 1995. godine pa do danas jer sam se u tom periodu takmičio i sa svojim vršnjacima u školi, i sa svetskim prvacima u više disciplina. Potom i namerno već određeni niz godina čitajući u početku mišljenja, članke i diskusije kompetentnih ljudi, a potom i knjige i istraživanja koja se bave tematikom talenta uopšteno kao i sa usko povezanim temama. Zbog toga ću kroz tekst pokušati da prenesem informacije o kojima se temeljnije istraživalo i o kojima sam čitao i povezaću ih sa iskustvom iz prakse kroz  plivačku i triatlon karijeru.

Stroga definicija talenta varira, i postoji veliki broj opisa, od  “Urođeni talenat je primarni sklop za izvanredne sportske rezultate, gde se talentovan koristi kao sinonim za veoma veštog sportistu.”, preko opisa koji po meni najbolje opisuje talenat “Talenat je sklop karakteristika koje poboljšavaju sposobnost pojedinca da dostigne ekspertizu u određenom segmentu na ubrzani način. Ta sposobnost omogućava pojedincu da napreduje bržim ritmom od ostalih na tom polju koji su na istom nivou ekspertize/sportske sposobnosti/veštine.” do “Imati talenat znači posedovati sposobnost za uspevanje na određenom fiziološkom ili psihološkom polju, uglavnom na mnogo lakši način nego većina populacije. Talenat obično dolazi od superiornijeg genetskog nasleđa, ali može biti iskorišteno samo kroz naporan rad i posvećenost. Oni koji su sposobni da iskoriste talenat obično postaju visoko priznati u svom polju ekspertize.”.

Trenutno postoje dva polarno suprotna mišljenja, jedno da je telenat primarni sklop za postizanje vrhunskih rezultata, a drugo da su disciplina i rad (Eriksonova teorija “10.000 sati”) najvažniji elementi za postizanje vrhunskih rezultata, a da talenat igra minimalnu, praktično nepostojeću ulogu.

Razlika u starosti ima veliki uticaj na performanse u mlađim uzrastima

Odnos dece koji su rođeni u različitim kvartalima godine (članovi timova u Kanadskom hokeju, Češkom fudbalu, Češkom hokeju i Južnoafričkom ragbiju)

Na svom prvom plivačkom takmičenju sa 6 godina, nakon samo par meseci treninga, sam pobedio na 25 metara kraul i na 25 metara leđno, i mislim da sam bio skoro pola bazena ispred svojih vršnjaka. Sa obzirom da se radilo o veoma kratkom vremenskom intervalu treniranja pred takmičenje, da li moja superiornost na te dve trke u odnosu na ostalu decu znači da sam ja bio više talentovan od njih? Odgovor zahteva određene činjenice i spoljašnje faktore. Prvo, da li se pod terminom “trening” računa samo tih par meseci plivanja, drugo da li razlika u starosti ima uticaja. Od kada sam stao na noge bio sam veoma aktivno dete, praktikovao sam razne sportove i igre svakodnevno, a sa obzirom da sam živeo na selu sigurno sam imao bolje uslove (verovatno i veću želju i motiv) da budem aktivniji od većine gradske dece sa kojima sam krenuo da plivam. Tako da sigurno se u poređenju mene i nekog deteta koje nije bilo aktivno pre početka plivačkog treninga mora uzeti u obzir početna fizička pripremljenost. Iako se radilo o drugim vrstama aktivnosti, verovatno sam imao razvijeniju aerobnu sposobnost i mišićnu muskulaturu jer sam većinu dana bio veoma aktivan.

Drugi veoma bitan faktor jeste starosna dob koja je krucijalna kod dece od 4 pa sve do 14 godine. Rođen sam u janaru, tako da ako je takmičenje bilo na moj 6. rođendan, neko ko je rođen u novembru je tada imao 5 godina i 2 meseca. Razlika između tog deteta i mene je bila 10 meseci, odnosno čitavih 14%. Ako jedan sportista ima 20 godina, 14% razlike će predstavljati 2 godine i 9 meseci. Plus, u tom periodu dece od 6 godina, 10 meseci predstavlja ogromnu razliku zbog fizioloških promena koji su kod dece uočljive skoro i na mesečnom nivou.

U mlađim kategorijama u sportu postoji iznenađujuće velika razlika u performansama između dece koja su rođeni u različitim kvartalima u godini. Sa grafika se uočava da je procenat dece koja su rođeni u prva 3 meseca viši nego u svih ostalih 9 meseci, a 7 puta viši od poslednja tri meseca u godi.

To je jedna od važnih činjenica zbog koje mnogi prave veliku grešku u selekciji talenata u mlađim kategorijama ne uzimajući u obzir “malu” razliku u godinama. A činjenica je da se sportska takmičenja u mlađim kategorijama održavaju po starosnom dobu koje se gleda na uobičajenom periodu od januara do decembra. Reprezentativan primer je i škola fudbala Barselone gde je broj dece rođenih u januaru 46, u julu 9, a u decembru 1. Verovatnoća da će dete u timu škole fudbala biti rođeno u decembru je manje od 0.5%.

Najveći razlog zbog uspešnosti dece rođenih u prvim mesecima godine u mlađim kategorijama se pripisuje jednostavno napretku u razvoju koji se dešava velikom brzinom. Deca koja su rođena u januaru su viša od dece koja su rođena u decembru, osim toga ona su i brža, pogotovo u periodu do 13-e godine. Sledeća dva grafika ilustruju uočljive razlike u visini dece starosti od 13 do 15 godina i njihovoj brzini na 60 m trčanja.

Visina dece i njihova starosna dob (grafik levo); visina dece i razlike u vremenu sprinta na 60 m (grafik desno)

Sa 13 godina prosek visine dece rođenih u prva tri meseca je oko 173 cm, a prosek dece rođenih krajem godine 164 cm. Razlika od čitavih 9 cm. Sa 15 godina se razlika smanjuje i iznosi od 2 do 3 centimetra. Razlika u vremenu sprinta na 60 metara dece od 13 godina je takođe jasno uočljiva između onih rođenih u prvom delu godine i onih rođenih u drugom delu godine. Sa 15 godina razlika postaje drastično manja, i zbog toga se starosna dob od 15 godina može i uzimati kao ispravna referenca za merenje različitih psihofizičkih sposobnosti gde ne postoji greška uzrokovana razlikom u starosti.

Relevantnost rezultata u mlađim kategorijama za seniorski uspeh

Prethodno navedene činjenice se moraju uzeti u obzir kada se diferencira uspešno dete u određenom sportu i manje uspešno dete. Jer ako je neko dete sporije, manje snažno ili manje izdržljivo od drugog deteta kada oboje imaju 11 godina, to nije validna naznaka da će tako biti i kad budu imali 18 godina ili 23 godine. Jer osim potencijalne razlike u starosnom dobu, postoje i mnogi genetski faktori koji utiču na brzinu stasavanja, odnosno period kada dete ulazi  u period puberteta i period adolescencije. Neka deca imaju tendenciju da veoma rano dostižu veliki procenat maksimalne sposobnost kada su u pitanju snaga i brzina, dok se neka razvijaju sporijom stopom razvoja. Iako je ova tematika vezana za LTAD (long-term athlete development, odnosno dugoročni razvoj sportista koji je opisan u čanaku o selekciji u plivanju) ne sme se izgubiti iz vida da se obično po performansama iz kategorije pionira, kadeta i juniora dete “obeležava” kao talentovano ili netalentovano, i da se obično pravi loša selekcija koja isključuje one koji kasno stasavaju, kada veliki broj potencijalno nadarenih ne ispuni svoj potencijal jer ne ostanu u sportu.

Na grafiku se nalaze podaci koji pokazuju da deca koja su od malena pa do 15-e godine trenirali više, u periodu od 15-e godine pa nadalje treniraju manje, odnosno prestaju ozibljno da se bave sportom (u proseku, svakako da se ne radi o “pravilu”). I da su profesionalni sportisti u proseku trenirali manje do 15-e godine. Mnogi faktori utiču na tu činjenicu, tako da je zaključak da su rana specijalizacija i veliki volumen treninga izuzeci, a ne norme. A velika mana visokog volumena u mlađim kategorijama jeste rizik od povreda.

Osvrnuo bih se na moj slučaj iz plivanja. Zbog uspeha na nacionalnom nivou u mlađim kategorijama kada sam na Državnim prvenstvima osvajao i maksimalnih 6 zlatnih medalja, sigurno da sam bio okarakterisan kao plivač sa velikim potencijalom za uspeh u budućnosti. Ali to nije bio slučaj, iako je za nekoga ko gleda sa tribina to bilo veoma logično. Ono što se teško moglo videti gledajući ta Državna prvenstva za decu do 12 godina je da sam verovatno trenirao više i intezivnije od ostalih plivača mog uzrasta, da sam bio snažniji i izdržljiviji, i da je suviše akcenta stavljano na postizanje rezultata u tim ranim epohama, a da se zapostio LTAD odnosno moj razvoj na duge staze. Imao sam 6-7 različitih trenera kroz svoju plivačku karijeru do 15-e godine kada sam krenuo sa triatlonom, i većina (čast izuzetku od par trenera) su po mojoj sadašnjoj oceni radili na dosta loš način kada je u pitanju fokus na seniorski rezultat. Trenirali smo po “ruskoj školi”, veći broj kilometara, dosta inteziteta, a veoma malo fokusa na dobru tehniku koja je neophodna za rezultate u seniorskim kategorijama, i bez fokusa na istezanje i elastičnosot gornjih ekstremiteta koji su krucijalni za ekonomičnost plivanja. Moje plivanje se svodilo na iskorišćavanje snage koje sam tada imao na pretek. Svakako da se nakon 12-e godine moja progresija smanjila i prestao sam da napredujem jer sam dostigao pik u snazi, a tehniku je tada bilo veoma teško popraviti. Bio sam i ekstremno nerazgiban, a samim tim i neefikasan u vodi. Od svih plivača i plivačica iz moje grupe i kluba niko danas nije u takmičarskom plivanju, iako je većina dominirala i imala mnoge nacionalne rekorde, uključujući i mene, u raznim kategorijama, odnosno većina nas je bila “talentovana”. Iz svih nas su veoma rano isceđeni najbolji rezultati, i sve što nam je ostalo jesu stotine medalja sa raznih takmičenja u mlađim kategorijama koji su potpuno nerelevantni za profesionalni sport. Svakako da su ostali društveni i socijalni faktori uticali da neko prestane ranije, ali ko god je pokušao da se probije u seniorskim kategorijama, nije u tome uspeo. Zbog toga se u poređenju ili određivanju talenta, moraju uzimati mnogi drugi faktori i za vrhunski rezultat je potreban dugogodišnji plan.

Na školskom okružnom prvenstvu na 50 prsno, 2003-e ili 2004-e godine, prvo mesto je pripalo meni, a drugo plivaču koji je moje godište i kog sam tog dana i upoznao. Bio je viši, vitak i slabije mišićne građe iako je trenirao vaterpolo. Razdavajale su nas stotinke (otplivali smo trku za 35 sekundi). Samo 2 ili 3 godine kasnije, na I Svetskom juniorskom prvenstvu u plivanju u Rio de Žaneiru, taj plivač se takmičio upravo na diciplini 50 prsno. Osvojio je srebrnu medalju rezultatom od 29:05 sekundi. Zvuči neverovatno? Nije, jer je njegov plivački trening praktično bio igra dok se nije posvetio plivanju u potpunosti. Naravno, radi se o Čabi Silađiju.

Kada se kao referenca uzima to školsko prvenstvo na 50 m prsno, Čabi je to početna tačka, dok je meni jedna od završnih tačaka trenažnog perioda i iskorištenog potencijala (prsno nije bila moja disciplina, ali to ne menja suštinu). Poenta je da on od te tačke konstatno napreduje i ima mnogo prostora da se poboljša kada se posmatra fizički aspekt, tehnički aspekt, i verovatno i psihološki jer je bio motivisan pošto je bio sačuvan od ozbiljnog sporta do tada. Ivan Lenđer koji je uz Čabu praktično jedini koji je ostao aktivan tj. koji je uspeo u seniorima od naše generacije na internacionalnom nivou, je i jedini koji je od samog početka bio veoma uspešan, a dogurao je do seniora. Ali mora se imati u vidu da je Ivanova tehnika na delfinu uvek bila veoma efikasna i da mu je to pomoglo da pomera svoje granice iz godine u godinu. Treba se prisetiti grafika u kojoj je 53% dece u sportskim timovima rođeno u prvom kvartalu, a potom pogledati podatke sa grafika koji pokazuje procenat rođenja po kvartalima u seniorskoj kategoriji; drastično različiti rezultati.

Gimbel (1976) podržava perspektivu i genetike i rada i zaključuje da bi talenat trebao biti analiziran iz tri perspektive:

  • Fiziološke i morfološke varijable
  • Adaptacija na trening
  • Motivacija

Talenat je podeljen na unutrašnje faktore – genetiku, i spoljašnje faktore – okruženje. Po Gimbelu su genetski faktori esencijalni u razvoju vrhunskih rezultata, ali su perfromanse smanjene ako uslovi okruženja nisu idealni. Kada se radi o identifikaciji talenata opisao je i “lažno pozitivne” – pojedince koji su identifikovani kao talenti, ali nikada nisu dostigli predviđeni potencijal. Tri objašnjena za ovaj fenomen jesu:

  • Testovi za predviđanje performansi nisu dovoljno validni, pouzdani i objektivni
  • Nemoguće je precizno predvideti performanse tim testovima zbog biološke startosti između dece
  • Doprinos fizioloških varijabli su zanemareni u prediktivnim modelima (onima koji predviđaju performanse)

Grafik prikazuje važnost okruženja, odnoso veličinu mesta življenja, za pravilan i nesmetan sportski rad. Manji gradovi i veća mesta, od 50.000 do 100.000 stanovnika su idealni za razvoj sportista i njihovog talenta. U zaključku studije (Cote J, Macdonald D, Baker J, Abernethy B, 2006) se navodi: “Kvantitet praktikovanja sporta u manjim gradovima može biti faktor jer su manji gradovi bezbedniji, bolji je pristup otvorenim prostorima i manje je resursa za dečije slobodno vreme. Manji gradovi predstavljaju veće prilike za dostizanje boljih rezultata zbog manje kompetetnosti, što u mladosti može povećati motivaciju za radom… Studija je pokazala da je faktor mesta mnogo bitniji od faktora relativne starosti.”. Na našim prostorima se može napraviti slična paralela, i posmatrajući mesta rođenja i treniranja vrhunskih srpskih sportista dobija se utisak da je većina iz manjih gradova.

🇬🇧10 times Balkan champion, professional triathlete (representing Serbia), half-marathoner, ironman 70.3, traveler.

🇷🇸10 puta šampion Balkana, profesionalni triatlonac i reprezentativac, polumaratonac i maratonac, svetski putnik.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone