Uvod u triatlon

Image of a young kid on a bike as part of the Tata Kids of Steel Cambridge-122Triatlon je jedinstvena aktivnost. Prilagodljiv je, inkluzivan i fleksibilan. Ljudi svih uzrasta, sposobnosti i prethodnih sportskih iskustava mogu učestvovati u triatlonu, i to je sport koji naglašava da je bitnije “učestvovati nego pobediti”. Podstiče se izazov, lično postignuće i zdrav način života. Triatlon, podstiče sve kategorije sportista i stare i mlade sportiste i početnike vrednosti i filozofiju ovog sporta. Triatlon predstavlja modelovane komponente zdravog načina života. Što je još važnije triatlon ohrabruje da se zabavljate. Triatlon je multidisciplinarni sport koji uključuje kontinuiranu trku na različitim rastojanjima u tri discipline plivanja, vožnje biciklom i trčanjem, ali je mnogo više od svega toga. Kao i veštine prelaska između disciplina plivanje-vožnja biciklom (T1) i vožnja bicikla-trčanje (T2), takođe vam je potrebno poznavanje sporta, pravila trkanja, veštine treniranja, etika i potreba za sigurnim i ravnopravnim treniranjem.

Istorija triatlona

Image of Non Stanford and Vicky Holland at Rio OlympicsPoreklo triatlona je nas vraćaju u Francusku početkom 20. veka, ali moderni triatlon ima svoje poreklo na zapadnoj obali Amerike 1970-ih, kada su grupe plivača, biciklista i trkača počele da kombinuju sportove kako bi se trkali jedan protiv drugog. Prvi zvanični triatlon održan je u San Dijegu, u Kaliforniji 24. septembra 1974. godine. Organizirao ga je San Diego Track & Field Club kao alternativa kompleksnim treninzima na stazi. Trka koja se održala u San Diegoovom Misijskom zalivu, sastojala se od trčanja od 5,3 milja, vožnje bicikla od 5 milja i 600 jardi plivanja u zalivu. Ukupno 46 učesnika je završilo trku. Triatlon je brzo porastao od svojih skromnih početaka u San Dijegu i za nekoliko godina postao jedan od najbrže rastućih sportova širom sveta. Međunarodna unija triatlona osnovana je 1. aprila 1989. godine na prvom ITU kongresu u Avinjonu u Francuskoj. Ukupno 30 nacionalnih federacija prisustvovalo je inicijalnom kongresu i napravljene su pripreme za prvo svetsko prvenstvo u sportu koji se održava u Avinjonu u avgustu 1989. godine. Na ovom sastanku, olimpijska distanca je ustanovljena na 1,5km plivanja, 40km bicikla i 10km trčanj. Triatlon je zvanično dodat u olimpijski program od strane MOK-a na Kongresu u Parizu 1994. godine. Triathlon je debitovao na Olimpijadi 2000. godini u Sidneju, a švajcarska triatlonka Brigitte McMahon i kanadski triatlonac Simon Whitfield osvajači su prvih zlatnih medalja na Olimpijadi. Paraolimpijske igre u Rio takođe su prve odkad je paratriathlon ušao na najviši nivo sporta.

Šta je triatlon?

Takmičari se takmiče protiv vremena, koje počinje da se računa od trenutk kad trkači uskaču u vodu ii zaustavlja se kada pređu ciljnu liniju. Ovo uključuje razdvajanje vremena za svaku od posebnih disciplina. Iz tog razloga, triatlon se može smatrati sportom sa “četiri discipline”, gde je četvrta disciplina poznata kao tranzicija. Tranzicija je deo trke kad takmičari prelaze sa plivanja u voćnju bicikla (T1), kao i iz vožnje bicikla na trčanje (T2).

Kako triatlon zapravo funkcioniše?

Triatlon je prilično neobičan zbog toga što se zapravo ne radi triatlon tokom treninga. Ceo triatlon se generalno radi na dan trke. U suštini, prvo se pliva pa vozi bicikl, a zatim trči sve to bez zaustavljanja između između sportova! Kao i u svakom sportu postoje pravila, treba da ih budete svesni i da sprečite dobijanje kazni tokom trke. Neka zajednička pravila za početnike su:

  • Nema pomoći sa strane (niko ne može držati vašu opremu ili pomoći bilo kakvim asistiranjem!).
  • Nema golotinje!
  • Broj trkača mora biti uvek vidljiv (nazad za biciklizam i napred za trčanje).

Format triatlona

Iako triatloni variraju po lokaciji, terenu i drugim karakteristikama, većina triatlona prati opšti format.Tabela koja prikazuje discipline unutar tipičnog triatlona
Discipline Opis Slika
Plivanje Triatloni uglavnom započinju plivanjem u bilo otvorenoj vodi (jezera, reke, okean, more, itd.) Ili u bazenu. Plivanja mogu biti različitih oblika. Trke u otvorenim vodama, sportisti započinju istovremeno u masovnom startu ili u talasima zbog sigurnosti. U bazenima sportisti započinju jedan po jedan, u malim grupama, ili svi zajedno ako ima dovoljno prostora. Image of a group of swimmers in a pool
Tranzicija (T-1) Nakon plivanja, sportisti izlaze iz vode i započinju vožnju bicikla. Ovo se zove T1. Sva oprema sportista postavljena je u oblast tranzicije, koja tokom trke postaje centralni fokus. Tranziciona područja su obično pravougaonih oblika i svi  svi sportisti prolaze istu udaljenosti tokom trke kako bi prošli kroz tranziciju. Image showing Transition 1
Biciklizam Sledeći je deo vožnje bicikla. To je deo triatlona koji se generalno odvija na javnim putevima i često je zatvoren za saobraćaj. Veliki parkovi sa adekvatnim putevima mogu biti pogodni za učesnike u saobraćaju. Staze se mogu biti kružne, pravolinisjke ili neke druge varijacije. Image of athletes cycling
Tranzicija (T-2) T2 je druga tranzicija, prelazak sa bicikla na trčanje. U većini triatlona, sportisti ostavljaju svoj bicikl položaj u kom su za zatekli nakon plivanja. Obično sportisti menjaju obuću koju koriste za vožnju bicikla onom za trčanje u T2. Image showing transition 2 with an athlete doing up their laces
Trčanje The race finishes with the run. Run courses are diverse and often involve a variety of different terrains.

Trka se završava trčanjem. Staze za trčanje su različite i često uključuju različite podloge za trčanje.

Image of athletes running

Tranzicija kao 4ta disciplina

Image of a female triathlete in transitionTranzicija se često naziva i “četvrta disciplina” u triatlonskim trkama. Tranzicija uključuje promenu iz jedne discipline u drugu i stoga uključuju specijalizovane veštine vezane za opremu. U tradicionalnom triatlonu postoje dva prelaska između disciplina: tranzicija 1 ili (T1) koja je plivanje-vožnja bicikla i tranzicija 2 (T2) vožnj bicikla–trčanje: tranzicije su jedinstvene za sportske događaje i odigravaju se između disciplina. Triatlonci “prelazak” iz jednog sporta u drugi obeležavju menjajući opremu u tranzicionom delu. Oblast tranzicije je žarište trke, gde se drći oprema tokom trkanja. To je obično uzbudljivo, haotično i ludo mesto. Sportisti koriste više finih motoričkih veština i izvode specifične veštine poput stavljanja kaciga i obuvanja sprinterica (specijalna obuća za vožznju bicikla); skidanje kape i naočara za plivanje i pomeranje bicikla sa i na ‘držače’ (stalke) za biciklove.

  • T1: Prelazak sa plivanja na bicikl počinje kada sportisti napuštaju vodu i počnu da trče uzbrdo ili na različitim terenima kao što su pesak, trava, asfalt i druge površine, dućina tranzicije je između 25 i 500 m!
  • T2: Prelazak sa bicikla na trčanje počinje čim triatlonci siđu sa svog bicikla i često je put kraći od T1.

U zavisnosti od trke, veštine uključene u tranziciju mogu uključivati:

  • Skidanje odela za plivanje, kapicu i naočare za plivanje.
  • Stavljanje i skidanje kacige, biciklističke sprinterice.
  • Obuvanje trkačkih patika, stavljanje broja oko struka, trkačkog kačketa.
  • Možda oblačenje jakne, čarapa i druge odeće.
  • Šetanjei ili trčanje sa biciklom.
  • ‘penjanje’ i ‘silaženje’ sa bicikla.
  • Skidanje bicikla sa držača i ponovno postavljanje bicikla.

Tranzicije zahtevaju od triatlonca da bude miran i staložen u svojoj praksi, dok se i dalje kreće što je brže moguće. Nijedna tranzicija nije ista; u tranziciji ima mnogo varijabli, tako da triatlonac mora biti pripremljen na sve. Na primer, uobičajeno je da se oprema premešta ili menja. Mnogi treneri potcjenjuju važnost prakse tranzicije, posebno u promenljivim okolnostima. Važno je da se praksa tranzicije integriše u trening, praktikujući je kroz različite scenarije. Nesigurnost koja se javlja u tranzicijama se obično odnosi na učesnike koji pokušavaju da žure što rezultira ometenost, padovima ili sudaranjem sa tuđom opremom ili pojedincima.

Distance trka

Razdaljine pojedinačnih trka mogu se razlikovati od trke do trke, ali postoje neke standardne distance u triatlonu, navedene u smislu plivanja / bicikla / trčanja:Tabela koja prikazuje detalje o različitim razdaljinama različitih vrsta događaja.
Trka Plivanje Biciklizam Trčanje
Super sprint 400m 10km 2.5km
Sprint distanca 750m 20km 5km
Standardna (Olimpijska) distanca 1500m 40km 10km
‘Ironman’® distanca 3800m 180km 42km

Često se duge trke nazivaju “triatlonima na daljinu”, od kojih neki mogu biti pod oznakom Ironman®. Pošto je počela kao izazov između grupe mornaričkih vojnika, Ironman® je postao jedan od najistaknutijih događaja izdržljivosti na svetu. Ironman je prvobitno kombinacija Waikiki Rough Water plivanja, vožnja bicikla kao na biciklističkoj trci oko Oahu i Honolulu maratonskog trčanja.

Triatlon ima odvojene kategorije za sportiste sa invaliditetom (paratriatlonci), elitni sportisti i sportiste starosne grupe (od 8 do preko 85 godina!), i svi imaju preporučene trke za svje uzraste.

Drugi fromati trka

DuatlonImage of a triathlon in transition between the cycle and the run

Duatlon je aktivnost koja kombinuje trčanje i biciklizam u jednom događaju. Duatloni pružaju odličnu opciju za ljude koji nisu u mogućnosti da plivaju, ili koji ne uživaju u vodi, ili u područjima gdje nema meesta za plivanje jer vremenski uslovi nisu pogodni za plivanje. Događaj ima tri segmenta: trčanje – vožnju bicikla – trčanje

Zimski triatlon

Image of a winter triathlonZimski triathlon, obično se plivanje zamenjuje kros skijanjem. Za ovaj triatlon je potreban sneg ili led, ali se trčanje i vožnja biciklom mogu odvijati na drugoj površini. Događaj ima tri segmenta: trčanje – planinski bicikl – kros skijanje

Kros Triatlon

Kros triatlon, ili X-tri, je off-road triatlonska disciplina gde se pliva preko 1 kilometra (km), 20 do 30km planinskog bicikla i 6 do 10km trčanja. Ova disciplina se pojavila 1996. godine na trci u Maui, na Havajima, a kasnije se razvila u svetski poznatu XTERRA seriju. Događaj ima tri segmenta: plivanje – planinski bicikl – kros trčanje

Akvatlon

Jedan od najjednostavijih oblika multisporta. Akvatlon se sastoji od plivanja i trčanja. Zvanične distance za godišnja svetska prvenstva ITU  su trčanje od 2,5 kilometara, 1km plivanja i 2,5km trčanje (drugi put). Napomena, u nekim zemljama može biti samo plivanje, a zatim trčanje. Događaj ima tri segmenta: trčanje – plivanje- trčanje

Mešana štafeta

Image of Mixed Relay athlete handoverFormat štafeta je vrlo uzbudljiv. Ono je energično, uzbudljivo, beskompromisno i puno akcija. Ovaj inovativni format poznat i kao 4XMešana Štafeta, tim se sastoji od dva muškarca i dve žene. Svaki sportista završava “super-sprint” triatlon (plivanje, vožnju bicikla i trčanje) zatim predaje štafetu drugom kolegi iz tima. To je neprekidna akcija od samog početka, a tempo je furiozan. Mešovita štafeta će ući kao olimpijski događaj u Tokiju 2020. Trka ima tri segmenta za svakog takmičara: 4 x plivanje-vožnja bicikla-trčanje

Ko je triatlonac?

Kada od neke osobe izvan sporta zatražite da vam opiše ko je triatlonac, verovatno će koristiti neke od sledećih opisa:

  • Super kondicija.
  • Olimpijac.
  • Pobednik.
  • Lud za sportom.
  • Mišićav.

Kao insajderi u sportu, znamo da postoje triatlonci koji ispunjavaju sve gore opisano, triatlonce možete naći u svim osobinama, gabaritima i onih koji imaju lične ciljeve od završetak sprint triatlona do onih koji žele da se kvalifikuju za Ironman® na Havaijma. Trener mora prepoznati i poštovati sve ciljeve sportiste, ali i sportista da ima odgovornost da izabere ostvarujući cilj Hajde da razmotrimo neke od osnovnih zahteva triatlonaca i polaznu tačku trenera triatlona. Većina ljudi će doći u sport sa nekim iskustvom barem jedne od disciplina, ali može imati vrlo ograničeno iskustvo u ostalim. Sledeća lista pokazuje zahtevane standarde koje treba da ispoštuje svaki triatlonac, koji nisu visoki:

Plivanje:

  • Imaju osnovne veštine plivanja (plutajuće, pouzdanost u vodi).
  • Idealno da može plivati kraul tehnikom – čak i samo 1 dužinu bazena.

Vožnja bicikla:

  • Može voziti bicikl.
  • Imati svest o dešavanjima na putevima.

Trčanje:

  • Može da džogira / trčanji.
  • Udaljenost nije relevantna – možda ima istrči 5 kilometara bez potečkoća.

Treniranje i učenje su veoma slični, međutim, trener triatlona možda nije dovoljno upušten u učenje nekoga da pliva, ili učenje nekog osnovnim koracima vožnje bicikla. Ako osoba zahteva ovakav nivo podrške (učenje plivanja i ravnoteže na biciklu), oni bi trebalo da budu upućeni kod specijalista (trenera) za plivanje (tehnike plivanja) i savladavanje osnovnih stavki vožnje bicikla. Postoje ljudi koji možda nemaju fizičku sposobnost da plivaju, vože bicikl ili trče koristeći standardnu opremu, ali svako ko želi da bude sposoban da učestvuje u triatlonskim aktivnostima mora da zna osnove sva tris porta. Paratriatlon je dobro razvijen i može podržati sportiste i trenere kako bi osigurali da je ovaj sport bude još otvoreniji i dostupniji. Trener mora biti sposoban da prilagodi treninge kako bi oni zadovoljili potrebe triatlonca.

Status takmičara

Triatlonci spadaju u niz kategorija, a to su:

Početnici: prvi put učesnici.

Age-Grupa: Triatlonci koji nisu profesionalni, ali su strastveni u vezi sa sportom. Ove osobe su orijentisane na performanse. Sistem starosne grupe vam omogućava da se takmičite sa drugim triatloncima učesnicima istog uzrasta (u okviru grupe sa razlikom od 5 godina) i istim polom. Svetsko prvenstvo u triatlonu i duatlonu daje svim triatloncima priliku da imaju svoju kategoriju starosne grupe, kao i elitnu kategoriju.

Elitni takmičari: profesionalni triatlonci ili paratriatlonci koji se takmiče na međunarodnom nivou.

Sportisti su podeljeni u grupe po godinama:

Tabela koja prikazuje starosne kategorije
Grupa Godine slika
Omladina 15-16 Image of the British Tiathlon youth team
Juniori 17-19 Image of youths competing in a triathlon
Seniori 20-39 image of 2 female triathletes running with their bikes
Veterani 40+ Image of veteran triathletes competing in the Dambuster Triathlon

Pravila triatlona

Like all sports Triathlon is governed by rules that apply to all races that come under the governance of your National Federation or the International Triathlon Union for international races. There are some common rules that most competitors have heard about, and some less well known ones, that are nevertheless important. Common Rules that many people have heard of include:

Kao i svi sportovi i triatlon je regulisan pravilima koja se primenjuju na sve trke koje potpadaju pod upravljanje svakom nacionalnom federacijom ili Međunarodnim savezom triatlona za međunarodne trke. Postoje neka zajednička pravila za koja je većina konkurenata čula, a i neka manje poznata, koje su ipak važna.

  • Drafting – u mnogim trkama takmičari ne smeju da se vože direktno iza bicikliste ispred tokom celog biciklističkog segmenta.
  • Linije tranzicije – učesnici trke mogu biti na ‘svom biciklu’ samo s jedne strane sekcije te linije.
  • Pravila za kacigu – učesnici moraju imati kacigu i staviti je na glavu kad stupe u kontakt sa svojim biciklom.
  • Nema slušanje muzike tokom trke i nema golotinje.

Međutim, postoji značajan broj drugih pravila, koji uključuju specifične definicije o tome koja oprema je dozvoljena i kada, specifična pravila za različite vrste trka. Triatlonci bi trebalo da ulože trud i da nauče i razumeju većinu pravila. Prvi korak je da pročitate i proučite pravila sporta, koja se nalaze u pravilniku.

Međunarodna triatlonska unija
Udžbenik za osposobljavanje trenera triatlona

🇬🇧 Former member of Serbia Swimming Team and current member of Serbia Triathlon Team, engineer and sports lover.

🇷🇸 Bivši član reprezentacije Srbije u plivanju i reprezentativac Srbije u triatlonu, inženjer i zaljubljenik u sport.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone