Da li je plivanje samo još jedan običan sport? Nezanimnljiv i dosadan. Neki ga smatraju vrlo lakim za savladavanje.

Plivanje je jedan od najpopularnijih sportova. Spada u kategoriju bazičnih sportova. Sa samim plivanjem može da se počne u najranijem dobu (postoje klubovi za bebe od par meseci koje se druže sa svojim roditeljima u bazenu) a i kasnija savladavanja tehnike plivanja nisu problem. Moramo da napomenemo da je plivanje sportska disciplina u kojoj se telo razvija adekvatno i simetrično. Svaki roditelj bi trebalo da upiše svoju decu na plivanje dok su mala kako bi se oslobodili straha od vode, naučili da plivaju jer će im to trebati u životu, a da bi se lepo fizički razvijala.

Uvod

Najstariji podaci o čovekovom znanju plivanja datiraju još od pre nekoliko hiljada godina. Još u doba prvobitne zajednice plivanje su morali da nauče iz potrebe za opstankom. Kasnije se plivanje najčešće koristilo u ratnim pohodima. Zastupljeno je u svim starim civilizacijama (Grčkoj, Kini, Rimu) i to u vojne i zdravstvene svrhe.

Jedan od najvažnijih procesa u sportskom obrazovanju je svakako obuka plivača određenim tehnikama plivanja, a ne može se danas zamisliti obuka neplivača bez primene određenih plivačkih rekvizita. Podaci o organizovanom pristupu obuci plivanja odnose se na još davnu 1797. godinu, kada je Gutus Muts preporučivao da se pre početka obuke svako dete fizički pripremi, zatim da se pre obuke određene tehnike njeni elementi rasčlane i da se nauče najpre na suvom, pa zatim u vodi. I onda su primenjivani određeni rekviziti koji su po naliku bili slični današnjim, s tom razlikom da su danas rekviziti moderniji, napravljeni od lakših materijala, manje podloznim lomljenju i u boji pri čemu su interesantniji deci.

U toku XIX i XX veka pojavljuje se veliki broj pedagoga, lekara i drugih uticajnih ljudi toga doba koji, koristeći sopstvenu ili praksu drugih, preporučuju niz metoda, rekvizita koje treba koristiti pri organizovanom radu na obuci neplivača kao i u fizičkoj pripremi plivača. Rekviziti su zadnjih nekoliko godina osavremljeni za potrebe kondicione pripreme ovih sportista. Iskustva su pokazala da je pedagoško-stručna sposobnost nastavnika – trenera, odabira adekvatnih rekvizita predstavlja dominantan faktor od koga zavisi koliko će deca zavoleti plivanje i koliko će njih nastaviti da se bavi ovim sportom posle redovne obuke neplivača. Današnja savremena dostignuća obezbeđuju mnoštvo rekvizita za uspešnije savladavanje plivačke tehnike, a još je dominantnije prisustvo plivačkih rekvizita u trenažnom procesu plivača.

Praksa

Da bi plivanje koristilo našem zdravlju potrebno je naučiti kako se pravilno pliva, kao i kako da se ovaj sport što pravilnije „upražnjava“. Bebe još u prvom mesecu života treba često kupati u kadi da bi se deca, dok su sasvim mala, počela navikavati na vodu. Zatim ih, kada malo porastu, prohodaju i progovore treba dovesti u bazene i podstaći da plivaju u društvu roditelja uz primenu određnih plivačkih rekvizita poput plužača, dasaka za plivanje, itd. Onda ih, kada se oslobode straha od bazena treba naučiti da rone, a tek kasnije, odnosno sa navršenih pet godina dete treba učiti tehnikama plivanja uz primenu adekvatnih plivačkih rekvizita namenjenih za određene tehnike plivanja.

Plivanje je prirodna i masovna aktivnost, privlačna za sve uzraste, a njegova korist za zdravlje ljudi je mnogostruka. Ono, kao i njene tehnike (delfin, leđno, prsno i kraul) se mogu naučiti u svakom životnom dobu, pogotovo danas kada se u brojnim centrima organizuju obuke i škole plivanja. Ali, daleko je najbolje kada se plivanje nauči u detinjstvu i kada se deca, još dok su sasvim mala počnu navikavati na blagotvorno dejstvo vode. Tada je usvajanje kretnih radnji najbolje i ima trajnu vrednost, te deca najlakše uče pravilnu tehniku kretanja ruku i nogu kroz vazduh i vodu. Ovaj period se vezuje za doba predškolskog i mlađeg školskog uzrasta do 4. razreda.

Trening je jedna od najznačajnijih faza u pripremi vrhunskih plivača za takmičenja i postizanje adekvatnog ili željenog rezultata. Čak i veoma talentovanim plivačima potrebne su godine dobro smišljenog treninga za postizanje planiranih rezultata i uz korišćenje plivačkih rekvizita. Njihova rezultatska dostignuća posledica su programa sastavljenih za postupno treniranje onih fizičkih svojstava koja su dominantna za postizanje željenih ili maksimalnih takmičarskih dostignuća u funkciji tehnike ili discipline plivanja (Olbrecht, 2000; Sweetenham & Atkinson, 2003).

Odrednice plivanja

Sportsko plivanje spada u red cikličnih, monostrukturalnih sportova u kojem prema obliku i načinu izvođenja dominiraju relativno jednostavni pokreti (Dimitrić, 2014), koji su stalno isti i koji se naizmenično ponavljaju tokom plivanja određene tehnike. Svaki pojedinačni pokret, odnosno zaveslaj rukom ili udarac nogom, je sa druge strane, jedna kompleksna i složena celina za sebe, koja u funkciji jednog ciklusa zaveslaja (zaveslaj levom i desnom rukom kod kraul ili leđne tehnike, obostrani i istovremeni zaveslaj kod prsne ili delfin tehnike) podrazumeva naizmeničnu i harmoničnu povezanost rada (zaveslaja) ruku i rada (udaraca) nogu u jedan odgovarajući usklađeni ritam plivanja. Ta složena motorička struktura u funkciji pokreta iziskuje od plivača i jedan visok nivo koordinacijskih sposobnosti, a naročito i posebno naglašeno razvijen kinestetički osećaja, kretanja kroz vodu, odnosno tzv. dobar osećaja vode, jer pod plovnošću podrazumevamo sposobnost nekog tela da se održava na površini vode.

Kretanje tela kroz vodu vrši se pomoću rada ruku i nogu i najbolje je objašnjeno trećim Njutnovim zakonom akcije i reakcije. Ako se rukom vrši provlak prema nazad telo će se kretati prema napred, ako se voda potisne prema dole telo će se pomerati naviše.

Svako ko počinje da trenira plivanje, treba upoznati sa osnovnim principima na osnovu kojih se može postići plivati racionalnije i efikasnije. Svi savremeni metodi obučavanja kao polaznu osnovu koriste osposobljavanje neplivača da se održavaju na vodi i to zauzimanjem raznih položaja tela (vertikalni, zgrčeni, horizontalni). Neplivači se na taj način već sa svojim prvim ulascima u vodu susreću sa zakonima hidromehanike. Osetiće da su u vodi lakši nego na suvom, osetiće da su im noge nešto teže i da tonu, osetiće da im telo posle dubokog udaha može da pluta po površini vode, itd. Ovakva pojava najlakše se objašnjava specifičnom težinom koja predstavlja odnos težine tela i količinu izbačene vode – Arhimedov zakon i koju poseduje svaka materija i svako telo (ovaj principi i zakon je bitan konstrukcije rekvizita za plivanje, kako za obuku plivačkih tehnika, tako i u kondicionoj pripremi plivača).

Ukoliko je specifična težina tela koje se stavlja na površinu vode manja od specifične težine vode, to telo će plutati na površini vode, a ukoliko je specifična težina toga tela veća, telo će potonuti. Čovečije telo u principu ima manju specifičnu težinu nego što je ima voda, te je zato sposobno da pluta na površini vode.

Pored specifične težine tela, na položaj tela u vodi utiču još i sila zemljine teže (Fa) koja je ravna težini tela, čiji je smer delovanja uvek prema dole i suprotna njoj u svakom delovanju je sila potiska (Fp) koja je ravna težini istisnute tečnosti i smer delovanja je uvek na gore.

U zavisnosti od veličina tih sila mogu se dobiti tri situacije plovnosti:

  • ako je sila potiska manja od sile teže – telo tone,
  • ako je sila potiska iste jačine kao i sila teže – telo se nalazi u neutralnom položaju,
  • ako je sila potiska veća veća od sile teže – telo će plutati na površini vode.

Dejstvo sila na telo plivača u vodi

U sporskom ili takmičarskom plivanju zaveslaji predstavljaju osnovnu jedinicu kretanja u plivanju. Svaki zaveslaj ima fazu korisnog dejstva ili propulziju u toku koje se stvara sila vuče od čije rezultante kao i od potiska i pritiska zavisi efikasnost pojedinačnih zaveslaja i fazu povratnog dejstva ili retropulziju, kada se zaveslajne površine vraćaju i pripremaju za novi zaveslaj. Pokreti u toku plivanja treba da su isključivo u funkciji pravolinijskog kretanja tela plivača.

U toku zaveslaja je važno da se šaka sa stalnim ubrzanjem odupire od vodene mase. Ako je zaveslaj isuviše brz biće kratak i u prazno a ako je spor izostaće potreban pritisak na vodu. Najvažniju ulogu u propulzivnoj fazi zaveslaja imaju šaka i lakat.

Uloga šake je bitnija iz sledećih razloga (Jevtić, 2011):

  • prva ulazi u vodu i zadnja je napušta,
  • postavlja se tako da stalno vrši propulziju,
  • vrši kontrolu nad zahvaćenom vodom,
  • uvek se kreće kroz vodu koja nije u pokretu,
  • njoj su podređeni ostali pokreti (noge, telo, disanje).

Što se lakta tiče on je veoma bitan u propulzivnoj fazi kod „S“ zaveslaja zbog zahvata veće mase vode kao i dužeg delovanja sile na zahvaćenu masu vode koja bi trebalo da se ne kreće.

Kao i rad ruku, ništa manju ulogu tokom plivanja zauzima rad nogu (stopala). Najveću ulogu rad nogu (stopala) imaju u stabilizaciji tela i stvaranju sile potiska. Njihova uloga je veća u prsnoj i delfin tehnici dok je kod leđnog i kraula više svedena na ulogu stabilizatora položaja tela.

Kod prsne tehnike plivanja u propulzivnoj fazi osnovni deo zaveslaja se poklapa sa zgrtanjem vode ispod tela dok je retropulzivna faza period kada se ruke nakon zgrtanja vraćaju kroz vodu prema napred.

Pravilnost izvođenja pokreta je dominantna karakteristika koja definiše efikasnost plivanja vrhunskih plivača u odnosu na one koji to nisu, dok ostala četiri faktora mogu doprineti da plivač postigne i veoma kvalitetan sportski rezultat, ali oni sami za sebe ne mogu obezbediti vrhunski (šampionski) sportski rezultat ako tehnika pokreta (plivanja) nije na vrhunskom nivou. Pokreti kojima se vrši plivačka aktivnost moraju biti dobro i pravilno naučeni i uvežbani. To predstavlja prvu fazu u povećanju efikasnosti plivanja. U plivanju se to naziva savladavanje tehnike, dok se to u drugim oblastima naziva savladavanje osnovnih veština. Kod onih plivača koji nisu kvalitetno usvojili tehniku plivanja, trenažni rad na razvoju fizičkih sposobnosti, odnosno kondicije, ima manji efekat u smislu poboljšanja takmičarskog rezultata. Posmatranjem plivača u toku plivanja mogu se, a i ne moraju uočiti greške u tehnici (Okičić i sar., 2005).

Današnje sportsko plivanje se bazira na biomehaničkim modelima tehnike plivanja najuspešnijih svetskih plivača. Međutim, ti modeli predstavljaju opšti tehnički obrazac, kao i opšti obrazac u funkciji metodike obuke određene plivačke tehnike. Ali, mora se naglasiti, da se u toku obuke mora voditi računa i o posebnim specifičnostima koje pojedinci imaju. Te specifičnosti se odnose na anatomske, morfološke, funkcionalne, fizičke, psihološke…itd. karakteristike, gde će specifično izvođenje određene tehnike plivanja ili elementa tehnike biti definisano kao sopstveni stil plivanja kod tog plivača. Taj karakteristični stil ne treba menjati, samo u slučaju ako je pojedinac primenom svog stila takmičarski efikasniji od ostalih plivača, dok u obrnutom slučaju taj stil treba tretirati kao tehničku grešku, koja se mora otkloniti.

Rezultat u plivanju zavisi od pet osnovnih faktora. Ti faktori su sledeći (Ahmetović, 2010):

  • pravilnost izvođenja pokreta (tehnike plivanja),
  • energetske sposobnosti,
  • kontraktilna svojstava mišića,
  • zglobna pokretljivost
  • i taktika.

Kad savladate osnovne tehnike plivanja (pa makar i samo jedne) plivanje kao sport ili samo kao rekreacija će Vam se svideti mnogo. Osetićete sve čari koje ono pruža. Pokušajte i nećete se pokajati, obećavamo!

Milorad Jakšić

🇬🇧 Graduated professor of physical education and sports, swimmer and Assistant at the Faculty of Sport and Physical Education.

🇷🇸 Diplоmirаni prоfеsоr fizičkоg vаspitаnjа i spоrtа, plivač i asistent na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone