Hajde da razgovaramo o tome kako muzika može uticati na našu motivaciju tokom vežbanja i šta studije govore o ovoj temi.

Kao što znamo, muzika može ponekad biti veliki pokretač za sportiste i može povećati izdržljivost. Zato je muzika zabranjena (i nalazi se u grupi sa steroidima i stimulantnim lekovima) tokom takmičenja. Muzičke melodije mogu da ‘nas poguraju’ malo dalje prema cilju, a to je glavni razlog zašto elitni atletičari ne slušaju muziku dok se trkaju.

Muzika ima tu sposobnost da angažuje simpatički nervni sistem, ubrzava srčani rad, povećava uzbuđenje i utiče na brzinu disanja. Muzika je u stanju da skrene pažnju sa negativnih aspekata dok obavljamo neke zadatke. Slušanje muzike može biti efikasno pri umereno intenzivnom vežbanju. Intenzivna muzika povećava pozitivna osećanja čak i pri treningu u odnosu na manje intenzivnu muziku.

Dokazano je da se srčana frekvencija i disanje povećavaju kada slušate bržu muziku, a takođe se smanjuje kada je tempo muzike koju slušate sporiji od prosečnog rada srčane frekvence. Moramo naglasiti da su neka istraživanja pokazala da bez obzira na tempo muzike, sama muzika može malo povećati respiratornu i srčanu frekvencu.

Učesnici koji su slušali muziku dok su vežbali primetili su da je nivo napora pri vežbanju smanjen u poređenju sa istom praksom bez muzike. To je njihov subjektivni osećaj. Ali objektivno, rezultati pokazuju da muzika ne utiče na bilo kakvo stvarno poboljšanje performansi pojedinaca, osim njihove percepcije o tome koliko je zadatak završen.

Istraživanje je pokazalo da oko 94% tinejdžera veruje da je muzika sposobna da poveća volju za aerobnom aktivnošću. Za 86% njih veoma važni faktori su: muzički stil, ritam i tempo. Samo polovina njih deli uverenje da su sami tekstovi i obim pesama ključni element.

Korelacija između muzike i vežbanja

Intenzitet vežbanja može se meriti sa dva veoma važna faktora: brzina i tempo muzike. Ovi faktori mogu biti prevedeni u ritam (brzinu) i praćeni su ponavljanjem bilo koje vežbe (trčanje, dizanje tegova, aerobik …). Za početak, niži tempo muzike (oko 100bpm) je za opuštenije stanje treninga (zagrevanje, istezanje, opuštanje) jer povećanjem tempa muzike naše telo postepeno povećava srčanu frekvenciju i pokretnost dok vežbamo, prateći ritam muzika. Dostiženje više od 200 bpm uopšte nije preporučljivo ako niste profesionalni sportista. Za više detalja o ovoj relaciji pogledajte u tabelu.

(TABELA) Muzički stilovi (bpm) i fizička aktvinost

Muzički stil

bpm mph kmh min/mile min/km Aktivnost

Hip-hop, rap

100 2.00 3.22 30 18.6 zagrevanje/istezanje
110 2.50 4.02 25 15.5

veoma lagana šetnja

House, euro disco

120 3.00 4.63 20 12.4 lagana šetnja
130 3.75 6.03 17 10.6 žustrije hodanje
Breakbeat, trans, hard house, techno, dubstep 140 4.30 6.92 14 8.7

brzo hodanje

150

5.00 8.05 12 7.5 džoging

Drum and bass, jungle

160

6.70 10.78 9 5.6

lagano trčanje

170 7.50 12.07 8 5

srednje brzo trčanje

180

10.00 16.09 6 3.7 brzo trčanje
190 12.00 19.31 5 3.1

veoma brzo trčanje

Dobra muzika (za pojedinca) može biti veoma motivaciona za nas. To može dovesti do povećanja performansi (subjektivno). Problem može nastati kad date iPod svom dragom prijatelju sa istom “motivacionom” pesmom koju Vi volite i on ili ona je ne smatraju motivišućom kao što ste to rekli. Svako od nas je drugačiji na svoj način, tako da nema iznenađenja kada ista pesma ne utiče isto na dve različite osobe. Ne mogu svi da nađu tu konkretnu pesmu kao motivišuću i inspirativnu. Sada se pitate zašto motivišuća pesma ne može da motiviše nekog? Odgovor je komplikovan, toliko je mnogo faktora u igri. To nije ista vrsta muzike koja Vas privlači, ili to nije pravi trenutak za tu pesmu (pesma ne utiče na Vas u tom trenutku), ili prevelik broj ponavljanja (pesma postaje dosadna). Probajte neke trikove. Ako se pitate ‘zašto ova pesma koja me toliko motivisala više nema efekta?’, pokušajte da promenite pesmu. Vaša “motivišuća pesma” neće uvek upaliti, mogli biste se poigrati sa različitim izvođačem ili čak muzičkim žanrom. Muzika je moćan alat i trebalo bi ga iskoristiti i pomoći sebi da lakše dođe do svoj cilj, u ovom slučaju ostati motivisan.

Ljudi gotovo da ne vole promene, zašto ne biste pokušali ? Mnogi trkači vole samo muziku koja je sinhronizovana sa BPM (otkucaji u minuti) koji su u korelaciji sa trkačkim tempom. Isprobajte neke sporije pesme, za promenu, ali sa nekim jakim emocijama. Ne bojte se malog eksperimenta. Pokušajte i vidite kako to funkcioniše za Vas. Da li ste pokušali da vežbate dok slušate himne? – Morate da probate, “moćne pesme” i himne mogu pokrenuti neotkrivene emocije i specifično stanje uma.

Dopamin

Dopamine se može povećati ubacivanjem vašeg iPod-a na režim ‘shuffle’ (promešano). Nepredvidivost muzičke liste može učiniti igru interesantnijom. Rutina je dosadna i zahtevna. Napravite male izmene koje vam mogu pomoći da se lakše motivišete. Začinite svoju muzičku listu, stvorite misteriju i pogodite koja je sledeća pesma. Pretvorite svoj iPod u dopamin mašinu.

Interesantne činjenice

Neurolog iz laboratorije Neurološkog Univerziteta u Americi Nina Kraus otkrila je da su ljudi i ptice pevačice jedina stvorenja koja mogu da osete ritam. Takođe je ustanovila da ljudsko srce želi da se sinhronizuje sa muzikom, a noge žele da se usklade sa ritmom. Zaključila je da “naša tela su stvorena da se sinhronizuju sa muzikom i kreću uz nju”.

 

Sprovedene studije

Studija 1 - Uticaj motivacione muzike tokom vežbanja na performanse elitnih ženskih plivača (Sabaghian Rad i Hafezi 2013).

U istraživanju je učestvovalo 30 žena koje su sve profesionalne plivačice (18-25 godina). Plivačice su podeljene u dve grupe. Prva grupa je slušala muziku, a druga nije. Cilj studije je bio da se otkrije uticaj muzike na srčani uticaj pri odmaru i ukupni uticaj na plivačke performanse. 16 sesija vežbi je izvršeno i izmereno, a konačni rezultati su obrađeni i ukupni ishod kao zaključak je formiran. Dokazano je da slušanje muzike tokom izvođenja vežbi nema značajan uticaj na performanse. Suprotno literaturi koja je predložila da slušanje muzike može biti efikasno za poboljšanje performansi.

Studija 2. - Uticaj muzike kao motivacioniom alat na izokinetičke performanse studenata na koledžima (Godwin, Hopson, Newman i Leszczak, 2014)

Svrha ove studije bila je merenje razlike u izokinetičkoj sili donjih ekstremiteta kod muškaraca i žena kada su izloženi motivacionom okruženju (muzici) i ne-motivacionog okruženja (tišini). 12 muškaraca i 7 žena izvršilo je 5 izokinetičkih ponavljanja vežbi za kolena (fleksije i ekstenzije). Rezultati ove studije ukazuju na to da uvođenje muzike nije imalo značajnog uticaja na maksimalnu izokinetičku silu  donjih ekstremiteta kod muškaraca ni žena. Na kraju, ova studija ukazuje na to da uticaj izokinetičke sile donjih ekstremiteta ne utiče na prisustvo muzike kao motivacionog okruženja.

Zaključak

Da rezimiramo, u većini slučajeva muzika pomaže ljudima da se osećaju uspešnije, da imaju taj pozitivan osećaj, više volje i da budu konzistentni kroz angažman u fizičkoj aktivnosti. Kao i većina stvari, ovo je individualno za svaku osobu. Dakle, sa muzikom ili bez muzike, hip-hop ili techno, sve zavisi od Vas samih.

Koji je Vaš omiljeni stil muzike, pesma i izvođač? Ostavite komentar ispod.

Nevena Radenković

🇬🇧 Economist, nature lover, passionate traveler and bookworm.

🇷🇸 Ekonomista, zaljubljenik u prirodu, strastveni putnik i knjiški moljac.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone