Prenosive tehnologije i njihov uticaj na zdravlje

Prenosive tehnologije i njihov uticaj na zdravlje

Prenosiva tehnologija – izloženosti zračenju

Živimo u eri ogromne pogodnosti koju pokreće tehnološki napredak. Imamo pametne telefone kako bismo osigurali besprekornu komunikaciju, prenosne računare i tablete kako bi se omogućila produktivnost, a sada, prenosivi proizvodi povezivanje podižu na potpuno novi nivo.

Dok uživamo u prednostima tehnologije, tema o tome kako ovi gedžeti utiču na naše zdravlje postala je tema koju treba razmotriti. Pametni telefoni su često na čelu ovih pitanja zbog svoje sveprisutnosti; ali kako se elektronika nastavlja razvijati kako bi udovoljila našim potrebama, vreme je da pogledamo kako se nove tehnologije implementuju u prenosive alate.

Šta su to prenosive tehnologije (gedžeti)?

Izraz “prenosivi” odnosi se na elektronske uređaje koji se mogu ugraditi u odeću ili funkcionirati kao dodatna oprema tako da se mogu udobno nositi. To uključuje fitnes alate koji se nose na ručnom zglobu koji mere korake koje svakodnevno prelazimo, uređaje koje služe za praćenje vašeg sna, pametne satove koji omogućuju jednostavan pristup porukama pametnog telefona ili laptopa, to su samo neke vrste prenosive tehnologije.

Ovi uređaji su prilično novi, i iako se većina prodaje kao osnovni alat koji će podržati vaš put ka zdravlju, takođe se postavlja pitanja u vezi sa sigurnošću.

Koje vrste prenosivih uređaja postoje?

U ovom trenutku postoji više kategorija –

  1. Pemetni satovi su danas najpopularniji prenosivi uređaji. Nose se na ručnom zglobu i povezuju se sa vašim mobilnim telefonom ili računarom tako da ste stalno na mreži. Osim što vas obaveštavaju o pozivima, porukama, mejlovima i upozorenjima u društvenim mrežama, neki pametni satovi su posebno dizajnirani da prate parametre vaše kondicije i zdravlje.
  2. Fitnes gedžeti su uređaji koji su posebno posvećeni praćenju vašeg zdravlja i kondicije, kao što su broj otkucaja srca, kalorije koje trošite, broj pređenih koraka , krvni pritisak, pa čak i kvalitet vašeg sna. To je posebno korisno sredstvo ako pokušavate da izgubite na težini ili ste odlučili da postignete određene zdravstvene ciljeve. Najstarije verzije uređaja dizajnirane su da se nose oko ručnog zgloba, ali novije verzije nude više raznolikosti tako da se lako uklapaju sa modom. Neki se mogu vezati za pojas, drugi se mogu nositi oko vrata.
  3. Sportske satove obično koriste ozbiljniji sportisti ili aktivni tipovi čiji stil života uključuje ozbiljne sportske aktivnosti kao što su trčanje, plivanje ili vožnja bicikla. Pored sposobnosti za praćenje fitnesa, obično je opremljen GPS-om.
  4. Displeji postavljeni na glavi kao što su pametne naočare – kao što su Google Glass, ili naočare za virtuelnu stvarnost (VR) ili proširene realnosti (AR) su noviji uređaji koji tek počinju da dobijaju popularnost. AR i VR uređaji su fokusirani na pružanje dubljeg doživljaja zabave ili igranja.
  5. Pametna odeća je još novija i šira kategorija odeće za nošenje koja pokriva odeću opremljenu elektronikom za dodatnu funkcionalnost. Neki primeri uključuju pametne majice za kompresiju dizajnirane za ozbiljne sportiste koji mogu pratiti broj otkucaja srca i imaju GPS ili kupaći kostim koji ima ugrađeni senzor koji vas upozorava ako ste predugo boravili pod suncem.
  6. Pametni nakit preuzima koncept pametnih satova stvarajući korisne uređaje koji su moderni jer su praktični i korisni. Oni obično za cilj imaju žensku populaciju, koriste se za informisanje korisnika o mejlovima, tekstualnim porukama ili pozivima.

Kakvi su zdravstveni problemi vezani za prenosive uređaje?

Jedna od oblasti koja zabrinjava jeste upotreba ovakve tehnologije i izloženost njenom zračenju. Činjenica je da naši uređaji emituju zračenje kojem smo izloženi zahvaljujući svakodnevnoj upotrebi – ono što još ne znamo su implikacije i koliko dugotrajno izlaganje utiče na ukupno zdravlje.

Brojne studije već su ukazivale na to kako zračenje mobilnih telefona može uticati na reproduktivni sistem čoveka, napraviti poremećaje u snovima ili uzrokovati promene raspoloženja. Sada imamo mnoštvo prenosivih uređaja koji rade zajedno sa mobilnim telefonima i mogu bežično da se povežu sa WiFi-om – to znači da i oni emituju zračenje i mogu zapravo predstavljati dugoročne zdravstvene rizike.

Kako će prenosivi uređaji odraziti na rizike po zdravlje?

Gadžeti oslobađaju oblik zračenja koji se naziva elektromagnetna frekvencija (EMF), koji je citiran kao oblik kancerogene  supstance koja može izazvati rak u živom tkivu. To ga u suštini stavlja u red sa uobičajenijim poznatim izvorom kancerogena, kao što su cigarete.

Gedžeti  su namenjeni za nošenje i najčešće su dizajnirani da se koriste svakodnevno ili za vreme vežbanja. Čak i kada ti uređaji nisu aktivni, oni i dalje emituju zračenje, a njegova blizina telima korisnika znači da smo joj izloženiji.

Takođe, postoji i pitanje kako bežični elektronski uređaji mogu da prekinu funkcionalnost medicinskih uređaja, kao što su pejsmejkeri.

Koja vrsta zračenja se emituje?

Prenosivi uređaji koriste Bluetooth ili WiFI tehnologiju, ponekad kombinaciju obe, za bežično povezivanje sa pametnim telefonom ili računarom. To znači da, poput pametnih telefona, ovi uređaji emituju zračenje i moraju proći FCC standarde kako bi osigurali svoju sigurnost.

„Wi-Fi je vrlo sličan radijaciji mobilnog telefona. Definitivno ne želite da ove uređaje stavite blizu glave ili blizu vaših reproduktivnih organa ”, rekao je dr Joel  M. Moskowitz, direktor Centra za zdravlje porodice i zajednice na prevenciji UC Berkeley. Istraživački centar Škola javnog zdravlja u intervjuu za Fox News. “Osim maksimalne RF izloženosti Bluetooth uređaja, što je ono što mere SAR-a, moramo biti zabrinuti zbog kumulativne izloženosti RF zračenju, jer ljudi mogu koristiti ove uređaje cielog dana.”

Zabrinutost je u tome što se sada nose na telu, što znači da postoji vrlo realna mogućnost produžene izloženosti koja pojačava dugoročne zdravstvene rizike. Kumulativna izloženost od svih vaših bežičnih uređaja u osnovi se povećava tokom vremena.

Postoje li istraživanja koja potkrepljuju sve te tvrdnje?

Literatura o informisanju korisnika o opasnostima bežičnih prenosivih uređaja dostupna je u brojnim verodostojnim institucijama.

U jednom primeru, istraživači iz Nacionalnog toksikološkog programa (NTP), federalne međuagencijske grupe pod Nacionalnim institutom za zdravlje, sproveli su eksperimente na miševima koji su pokazali kako subjekti izloženi elektromagnetskom zračenju mogu biti podložniji raku.

U drugoj studiji, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) spominje mobilne telefone kao “moguće kancerogene”. Studija takođe implicira da povećana blizina uređaja povećava nivo izloženosti zračenju. Ovaj nalazi čine prenosive gedžete još više zabrinjavajućims, s obzirom da su posebno dizajnirani da se stalno nose u blizini tela.

Istraživanje koje je sproveo tim evropskih istraživača na čelu sa dr. Lennartom Hardellom koji je profesor onkologije i epidemiologije raka na Univerzitetskoj bolnici u Švedskoj takođe bleeži potencijalne opasnosti. U svojoj studiji, otkrio je da razgovor na mobilnim telefonima ili čak bežičnim uređajima tokom dužeg perioda može povećati rizik od raka mozga, do tri puta.

Popularnost pametnih telefona, kao i uređaja koji se mogu nositi, kao i rizici koje ona predstavlja, takođe su bili predmet medijske kontrole, posebno zato što se odnosi na način na koji to može uticati na decu.

„Deci se treba  ograničiti koliko vremena provode na prenosivim uređajima, kažu doktori. A ako imaju uređaj koji se može nositi, trebali bi ga skinuti noću kako ne bi završili ispod jastuka, blizu njihovog mozga. Lekari takođe upozoravaju da bi trudnice trebalo da budu posebno pažljive sa svim ovim tehnologijama ”.

Razumite tu tehnologiju, bilo da se radi o vašem pametnom telefonu, laptopu, tabletu, pametnom satu ili fitnes uređaju. Već smo iskusili čistu pogodnost koju ovi uređaji pružaju, teško je zamisliti da bismo bili u stanju da se odreknemo raskoši i lakoće konstantne povezanosti, uprkos svim ovim upozorenjima. Međutim, to ne znači da ni vi ne biste trebali ništa učiniti.

Kako da zaobiđete potencijalne opasnosti prenosive tehnike?

Postoje jednostavna rešenja koja vam omogućavaju bezbedno korišćenje uređaja. Za početak, pomaže vam da ostanete informisani. Čitanje o potencijalnim rizicima tehnologije je od suštinskog značaja u današnje doba, kako biste prepoznali opasnosti koje mogu predstavljati. Drugi bi bio da koristite dodatke specijalno dizajnirane da smanjite izlaganje zračenju.

Važnost da se osigura da su ovi dodaci testirani kako bi se osiguralo da oni prođu potrebne sigurnosne standarde, takođe treba uzeti u obzir; što znači da ih morate dobiti od pouzdanog brenda.

Tržište ‘prenosive tehnologije’ je eksponencijalno raslo poslednjih godina i očekuje se da će premašiti 830 miliona uređaja do 2020. godine. Jedan od ključnih pokretača koji podstiče ovu brzu ekspanziju su fitness uređaji, odnosno tehnološke narukvicei aplikacije za pametne satove koje prate naše svakodnevne aktivnosti i zdravlje . Ali kako integrišemo prenosive uređaje u svakodnevni život, koji su rizici privatnosti i sigurnosti? Kako bi proizvođači i nosioci aplikacija trebali štititi potrošače?

Osiguravajuća kompanija Vitality klijentima nudi uređaje koji su u velikoj meri sniženi . Apple Watch kupcima u zamenu za njihove fitnes informacije i zdravstvene podatke, što više aktivnosti obavljate svakog meseca, to je vaša nagrada veća kroz mesečni popust. Iako ova razmena informacija za nagrade pruža veliki podsticaj potrošačima da poboljšaju svoje zdravlje, privatni  podaci koje potrošači dele zauzvrat imaju opipljivu vrednost za osiguravajuće društvo. Međutim, davanju tih podataka osiguravajućim društvima o dnevnim podacima o svom zdravlju je neprihvatljiv kompromis za neke, smatrajući takvu praksu kao invaziju na njihovu privatnost.

Od maja 2018, sva prava građana na privatnost EU su zakonski zaštićena Uredbom o opštoj zaštiti podataka (GDPR). Usklađenost GDPR-a zahtevaju sve kompanije koje obrađuju podatke građana EU, uključujući i one koje se nalaze izvan Europske unije. Propis o privatnosti zahteva da svi uređaji i aplikacije koji se mogu nositi dobiju izričitu saglasnost svakog građanina EU pre prikupljanja njihovih privatnih podataka, ali i da jasno objasne koje vrste tih podataka nameravaju prikupiti, kako nameravaju koristiti podatke i informirati potrošače o tome da neka druga organizacija sa kojom nameravaju podeliti svoje podatke. Ako to ne urade, kompanije koje se bave prenosivim tehnologijama i provajderi aplikacija treba da se pripreme za velike novčane kazne od strane evropskih komesara za informacije.

Lični podaci prikupljeni od starne prenosivih uređaja su takođe od vrednosti za hakere i kriminalce, na primer, vaša rutina fitnesa pruža jasnu sliku o najboljim vremenima za provaljivanje u vaš stan. Uz lične podatke o potrošačima koji su potencijalno ugroženi, proizvođači koji nose opremu za fitnes bi trebalo uključiti i standardne privatne i sigurnosne standarde u infrastrukturu uređaja, kako bi se osiguralo da privatni podaci ostanu zaštićeni od poznatih i budućih cyber pretnji. UL, globalna kompanija za nauku o bezbednosti, razvila je testiranje za pretnje u pogledu sajber bezbednosti i nudi procese bezbednosne verifikacije kako bi pomogla proizvođačima da procene bezbednosne rizike i pomognu im da ih ublaže pre nego što proizvod stigne na tržište.

Izvor: vestech.com
Nevena Radenković

🇬🇧 Economist, nature lover, passionate traveler and bookworm.

🇷🇸 Ekonomista, zaljubljenik u prirodu, strastveni putnik i knjiški moljac.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone
Jutarnja rutina

Jutarnja rutina

Sunce sija…ptice cvrkuću a tvoj alarm za buđenje zvoni – jutro je. Da biste imali produktivan dan postoje stvari koje treba da radite svako jutro i to ne uključuje ispijanje ogromnih količina kafe.

Popijte čašu vode

Kada se ujutro probudite, šta je prva stvar koju radite? Proveravate svoj telefon, ustajete i perete zube? Ako ne popijete bar jednu veliku čašu vode ne činite svom telu uslugu. Postoji mnogo razloga zašto je konzumiranje vode rano ujutro fantastična ideja. Pijenje vode odmah nakon što se probudite pomaže vašem telu da lakše funkcioniše tokom dana i razbudi se nakon spavanja. Verovatno niste otišli u toalet najmanje pet do osam sati, tako da redovna probava nije sprovedena, pijenje vode nakon ustajanja pomaže da se izbace svi toksini koji se nalaze u vašem stomaku. Pošto niste ništa jeli, ova navika je veoma efektivna. Pijenje vode ujutru je takođe odlična ideja ako hoćete da kontrolišete svoju težinu jer ona može da vam pokrene metabolizam. To omogućava vašem telu da sagoreva više kalorija tokom dana kako biste učinilo ceo proces još delotvornijim pokušajte iscediti limun u vodu. Ne samo da je ukus odličan, već će vam ova voda s ukusom učiniti da se osećate malo sitijim, tako da se ne prejedete velikim doručkom.

Prema studiji iz 2011. godine sa Univerziteta u Sidneju, konzumiranje više vode može smanjiti rizik od dobijanja hronične bolesti bubrega i drugih telesnih problema. U sustini, što više vode pijete, to bolje funkcioniše vaše telo, tako da ima smisla započeti dan sa čašom vode. Međutim, budite sigurni da je voda na sobnoj temperaturi i da nije hladna ako je ledena voda takvo pijenje može vam izazvati bol u stomaku.

Jedite zdrav doručak

Da li se ujutro hranite industrijskim zaslađenim žitaricama što zvuči užasno privlačno? Ovaj slatki doručak ne pomaže vašem telu tokom celog dana. U početku vam može dati malo energije, ali kada vam nivo šećera u krvi padne nakon nekoliko sati ‘srušićete se’ i biti ponovo umorni i gladni. Umesto slatkih poslastica, na primer, odlučite se za hranjiviji doručak zdravim semenkama.

Ovasene pahuljice su odličan izvor proteina i odlične za zdravu probavu, jer su pune zdravih minerala, vitamina i složenih ugljenih hidrata koji se sporo probavljaju u vašem sistemu, održavajući nivo šećera u krvi stabilnim. Dodavanje voća u vašu činiju je odličan način da unesete ukusnu hranu u vaš doručak. Odlučite se za voće kao što su borovnice, maline i jagode jer sadrže manje šećera od drugih plodova, a takođe su bogate antioksidantima.

Ako niste veliki obožavatelj slatkiša kada je u pitanju doručak, jaja su odličan izvor proteina i mogu vas duže držati sitijima. Pojedite nekoliko jaja sa svežim spanaćem i lukom za ukusan doručak.

Ustanite čim se alarm aktivira

Zaista nema zvuka goreg od alarma koji se uključuje, osim kad se uključi po drugi i treći put, ako ste čest korisnik dugmeta za ‘odlaganje’. Dok primamljivo pritiskate dugme za ‘odlaganje’, činite više štete nego koristi kada je u pitanju produktivno jutro i dan. Kada zaspite i ponovo se probudite 10 ili 20 minuta kasnije prekidate ciklus spavanja koji će vas učiniti umornim i dezorijentisanim. Pokušajte da izdvojite sedam do osam sati spavanja noću, a zatim čim se alarm aktivira ustanete i izađite iz kreveta, čak i ako vam se to na prvi pogled čini loše, kasnije ćete biti zahvalni sami sebi.

Pustite sunce u prostoriju

Kada se probudite, vaše oči su prilično osetljive na svetlost, tako da ovo može biti teško, ali je važno otvoriti roletne. Vaše telo obavlja mnoge funkcije tokom dana, kao što je oslobađanje hormona za varenje i još mnogo toga, a to čini tako što zna da je to dan. Ako držite roletne zatvorene celo jutro i budete u mraku vaše telo misli da nije vreme da funkcioniše u potpunosti. To odlaže prirodni ritam vašeg tela i čini vaš dan lošim. Ako pokušavate da živite zdravim načinom života, to može da smanji vašu BMI (Body Mass Index) stopu prema dr. Phyllis Zee. Jednostavno otvorite roletne najkasnije kad se obučete ili pojedete doručak tako da vaše telo zna da je vreme za početak dana. Kada je vreme napolju posebno tamno i tmurno uključivanje svetla u vašoj kući će biti sasvim u redu.

Pokrenite se!

Nakon duge noći i spavanja vaši mišići i zglobovi mogu se osećati malo zategnuto i ukočeno ako počnete dan bez istezanja ili pokreta. Vežbanje ujutro je sjajan način da pripremite svoje telo za dan ‘podmazivanjem zglobova’ i zagrevanju mišića. Probajte ove vežbe ujutro i iskoristite njihove prednosti.
Duboki čučanj – stopala u širini ramena, a zatim spuštanje na dole, tako da je vaša zadnjica gotovo dodiruje pod zadržite ovu poziciju za 30 sekundi.
Poza pas – kobra stavite ruke ispred vas, ispravite noge i podignite stražnjicu kao da se krećete naopako u obliku V, povucite torzo prema nogama da biste osetili dobro rastezanje u vašim rukama i ramenima. Iako bi vam stopala trebala stajati ravno na tlu, slobodno podižite jednu petu u isto vreme kako biste ispružili noge i kukove. Pokušajte da ne budete previše ukočeni. Nakon nekoliko sekundi spustite torzo na tlo podižući glavu gore i natrag, to je poznato kao kobra poza i to je izvrstan nacin za istezanje trbušnih mišića i mobilizaciju vaše kičme. Kao kod svih vežbi ne zaboravite da dišete dok se krećete napred-nazad između ovih poza u trajanju od 60 sekundi.

Da li možete da uklopite ove aktivnosti u vaše svako jutro?

Nevena Radenković

🇬🇧 Economist, nature lover, passionate traveler and bookworm.

🇷🇸 Ekonomista, zaljubljenik u prirodu, strastveni putnik i knjiški moljac.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone
Šta deca nauče kroz bavljenje sportom?

Šta deca nauče kroz bavljenje sportom?

Sport može imati veliki broj pozitivnih efekata na Vaše dete da postane bolja osoba kasnije u životu. Putem sporta deca razvijaju razne veštine, a jedna od najvažnijih je veština socijalizovanja. Moramo priznati da postoje određeni negativni efekti bavljenja sportom kao i neke povrede tokom vremena, ali uopšteno sport je toliko dobar za sve, pogotovo mlađu populaciju. Između ostalog, sport može biti način zarađivanja za život.

Deca koja se bave sportom koji vole mogu lako da dostignu preporučeni nivo aktivnosti i da iscrpe svoje visoke energetske potrebe. U članku iz 2012. godine napisanom za Američko ortopedsko društvo za sportsku medicinu, dr David Geler tvrdi da je bavljenje sportom povezano sa smanjenom stopom gojaznosti, visokim krvnim pritiskom, dijabetesom i drugim lošim zdravstvenim stanjima. Rezime istraživanja Univerziteta u Melburnu 2012. otkrilo je da bavljenje sportom dovodi do zdravog razvoja kostiju, mišića i vezivnog tkiva kod dece. Takođe sugeriše da deca koja se bave sportom imaju tendenciju da budu fizički aktivni i kad odrastu, kao i da je manje verovatno da će početi da puše ili koriste drogu.

Da budemo iskreni, šanse da se postane profesionalni sportista su male, ali vredi pokušati. Sport ipak može dovesti do karijere. Postati trener ili zvaničnik je veliki uspeh. Ako je vaše dete postalo prilično dobro u određenom sportu, to bi čak moglo biti njegova karta za jeftinije obrazovanje (u zapadnom svetu). Najbolja deca mogu se upisati na koledž sticanjem sportske stipendije koja pokriva određeni iznos godišnjih troškova, ponekad čak i 100%.

Sportski tim ne može biti uspešan bez zajedničkog napora svih članova da postignu pozitivan rezultat. Dobar timski rad zahteva saradnju, sinhronizaciju i odgovornost svih u grupi. Prepoznavanje strategija i ciljeva podrazumeva aktivno uključivanje svih članova tima da kontinuirano rade na poboljšanju učinka tima kroz organizaciju i planiranje. To su sve veštine koje pomažu u razvoju uma i rešavaju probleme u realnom vremenu. Bavljenje sportom poboljšaće timski rad i liderske veštine kod dece. Kako kaže Američka akademija za pedijatriju, sport uči veštine dece sa utvrđenim pravilima što je za sve beneficija. Bez sumnje, ove veštine će pomoći vašem detetu da kasnije lakše sarađuje sa ljudima u starijim godinama, bilo u svojim ličnim odnosima ili onima koje će kasnije u životu graditi na radnom mestu.

Kroz sport deca grade i razvijaju sopstveni karatker. Lojalnost je jedan od atributa koji se razvija tokom upražnjavanja sporta, posvećenosti timu, prijateljima i ciljevima. Ovo je vrlo korisno kasnije u životu kada dete postane starije i stigne na tržište rada (zaposli se), jer će deci biti lakše da neguju dugoročni odnos. Bavljenjem sportom saznaje da je on ili ona deo tima koji računa na njega ili nju, koji će stajali pored njih, kroz dobra i loša vremena.

Još jedan element koji će biti od koristi vašem detetu dok sazreva, prema Udruženju za sport i razvoj, je kako graciozno prihvatiti trijumf ali i poraz. To će dati detetu priliku da vidi kako se ne treba ponašati nakon pobede sopstvenog tima. Biće svedok o izolaciji sa kojom se suočavaju druga deca koja se hvale članovima gubitničkog tima koji su pobedili. Takođe će saznati da postoje trenuci kada će suparnički takmičarski tim biti bolji i pobediti njihovu ekipu.

Deca koja se bave sportom će doživeti pozitivne efekte na svoje mentalno zdravlje. Fizička aktivnost pokreće oslobađanje endorfina u mozgu, hemikalije koje poboljšavaju raspoloženje i pomaže u prevenciji i smanjenju depresije. Univerzitet u Floridi objavljuje da deca koja se bave sportom imaju manje šanse da razviju depresiju nego deca koja ne učestvuju ni u jednoj sportskoj aktivnosti. Fizička aktivnost takođe smanjuje anksioznost. Još jedna studija ovog univerziteta izveštava da učešće u sportu pomaže deci da razviju samopouzdanje i da dečaci i devojčice koje učestvuju u sportu razvijaju veće poverenje i imaju zdravije telo od dece koja se ne bave nikakvim sportom. Poboljšano samopouzdanje takođe pomaže u poboljšanju raspoloženja i mentalnog zdravlja.

Kada se savlada upravljanje nesporazumima u sportu, to može imati mnogo pozitivnih ishoda. Učenjem kako da se rukuje i reše sukobi će se pokazati kao osnova u mnogim aspektima života pored sporta, uključujući i radne i porodične odnose.

FER PLEJ je glavno pravilo u bilo kom sportu. Uvek će biti prevaranata, i važno je imati na umu da falsifikovane akcije neće rezultirati nikakvim dobrom, uvek će se nakon nekog vremena istina isplivati na videlo, a varalice će zažaliti za svoje ranije postupke i greške. Nepoštene radnje kažnjava i ne odobravaju društvo i drugi profesionalci. Još važnije, ne mogu se lako zaboraviti. Sport podstiče fer i korektno ponašanje. Iskrenost i poštenje su negovani i prihvaćeni kvaliteti u životu. Svima se može reći da je “varanje loše”, ali doživeti to, i osećanje kad niste prihvaćeni od strane takmičara i saigrača ostaviće trajni ožiljak na psihi.

Svaki tim ima osobu lidera, ponekad je to trener, nekad je najbolji igrač. U svakom slučaju, oni su autoritativne osobe koje mogu motivisati grupu da nastupa u najboljem izdanju. Ovo se dešava i u pojedinačnim sportovima, puleni se oslanjaju na trenera kako bi im pomogao u treningu (takmičenju) i motivaciji ka uspehu. Čak i ako vaše dete nije aktuelni lider, okružen snažnim ličnostima (trener i kapiten tima) sposobnima da izgrade osećanja prema pobedi sve to ima pozitivan efekat na sve u timu i može da bude podučeno kroz akciju. Sport nas uči da poštujemo ljude i institucije koje su iznad nas kao što su sudovi, zakoni, naš šef ili naši roditelji. Iako je poštovanje autoriteta dobra karakteristika, poštovanje drugih je još važnije. Poštovanje protivnika je glavni deo svake igre i sjajnih sportista. Za velike rezultate treba vremena, posvećenosti, apstinencije od životnih zadovoljstava kao i mnogo napornog rada. To zaslužuje izuzetno poštovanje od svih. Zbog tog poštujte druge kako želite da vi budete poštovani – ovo se može primeniti u svim aspektima života.

Nekoliko studija pokazalo je vezu između sportista i pada zločina. Deca (kasnije tinejdžeri) bez hobija ili bilo koje vrste aktivnosti obično završavaju na ulicama. To bi moglo dovesti do korišćenja alkohola, zabranjenih supstanci i korišćenje droga ili još brutalnijih zločina. Sport drži decu zauzetom i u dobrom društvu. Iako su prednosti bavljenja sportom široke, sport takođe može na kraju poboljšati bezbednost zajednice i stvoriti bolje socijalno okruženje.

Velika socijalna prednost igranja sporta su sva nova prijateljstva koja će deca ostvariti. Neka bi čak mogla trajati zauvek. Vrlo je verovatno da će vaše dete imati mnogo prijatelja iz jednog ogromnog razloga: oni dele istu strast za istim sportom. Konstantno imaju temu o kojoj pričaju i pamte dobre stare dane u svlačionici ili na terenu (staza / bazen / putovanja). Nova prijateljstva znače nove veze i veći društveni krug i grupu, što opet može dovesti do uspeha u karijeri kasnije u životu.

Sport može izgraditi samopouzdanje čak i u ranoj mladosti. Naravno, biće loših trenutaka kada se ništa ne ide po planu, a dete će se osećati tužno i spremno da se odrekne svega – malo stvari u životu ide lako. Važna stvar koju treba imati na umu je da morate objasniti svom detetu da samo ako  naporno radi može da oseti dobrobit i pozitivne efekte. Čak i najmanji rezultat će poboljšati njihovo samopouzdanje. Još važnije, naučite svoje dete kako se suočiti sa porazima. Život je dugačak put isprepletan pobedama i porazima, a potrebno je naučiti kako delovati u svakoj situaciji.

Sport će zadržati dete motivisano više od svega ostalog. Ostvarenje je ono što nas gura i tera da idemo dalje. Dobra volja i motivacija su od suštinskog značaja za sve u životu. Sport će edukovati dete da u cilju postizanja dobrog rezultata mora uložiti vreme i druge resurse. Ako dete nije motivisano, neophodno je pomoći mu u pronalaženju onoga što je zaista zanimljivo za njega.

Dodatna emotivna prednost sporta je empatija. To znači da decu učimo da brinu o drugima. U sportu članovi tima rade kao jedan. Oni se međusobno podupiru, međusobno brinu jedni o drugima međusobno motivišu i međusobno ohrabruju. Jaka i uspostavljena ekipa ima veće šanse za postizanjem uspeha. Što više brinu za svoje drugare iz tima, veća je verovatnoća da im je stalo do ljudi uopšte. Kada postoji empatija, tad mogu gledati na svet kroz nečiju perspektivu, a ne samo svoju.

Sport i druge vrste fizičke aktivnosti poboljšavaju kvalitet spavanja i sna. Aktivnost će smanjiti nivo energije vašeg deteta i postaće pospani što može pomoći u produbljivanju sna. Kvalitetno spavanje može poboljšati mentalno zdravlje i razmišljanje deteta sledećeg dana, a to može poboljšati raspoloženje deteta. Samo budite pažljivi da dete ne pošaljete na sport prekasno u toku dana. Večernji trening u roku od nekoliko sati od spavanja mogu  previše razbuditi dete i napraviti mu problem sa spavanjem.

Deca mogu profitirati od sporta na više načina, kao i odrasli. Najvažnija razlika je u tome što kada deca počinju da se bave sportom u mladosti mnogo je verovatnija da ostanu aktivni kada budu stariji.

Razgovarajte sa doktorom svog deteta pre nego što odlučite da vaše dete krene u sportske aktivnosti. Uverite se da je dečije srce dovoljno zdravo za vežbanje. Imajte na umu da postoji opasnost od povreda. Ako ste zabrinuti zbog povrede, razmislite o sportu sa niskim uticajem kao što je plivanje.

Nevena Radenković

🇬🇧 Economist, nature lover, passionate traveler and bookworm.

🇷🇸 Ekonomista, zaljubljenik u prirodu, strastveni putnik i knjiški moljac.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone
Odrasli i sport

Odrasli i sport

Bavljenje sportom u bilo kom dobu života, posebno kasnije korisno je za Vaše opšte zdravlje. Svakom je kad-tad potreban ‘beg’ od svakodnevnih obaveza. Morate da nađete ono što Vas privlači i da to jednostavno probate. To bi moglo za početak biti samo hobi, sve dok ne steknete rutinu, i ako Vam se zaista dopadne sledeći korak je da to izgradite kao  naviku.

Činjenica je da sport smanjuje:

NIVO STRESA – oslobodite se stresa tako što ćete otići na Vaš omiljeni trening. Zaboravite na sve loše stvari koje su se desile u toku dana i ponesite pozitivan stav s Vama.

JAČI IMUNITET – Imunitet tela postaje sve jači zbog bavljenja sportom. Dok se trenira stopa belih krvnih zrnaca značajno se povećava. Toksini su proizvod znoja koji se oslobađa dok se bavi sportom.

JAČE KOSTI – Ojačajte gustinu kostiju tokom rada. Osteoporoza je rezultat smanjene gustine kostiju.

SMANJENJE HIPERTENZIJE – Visoki krvni pritisak može dovesti do moždanog udara ili srčanih oboljenja. Dakle, apsolutno je neophodno kontrolirati hipertenziju.

SRČANE FUNKCIJE – Srce se gradi kao mišić, povećava se i dobija više snage za pumpanje krvi. Ako trenirate otkazivanje funkcija srca je samo šansa.

CIRKULACIJA KRVI – jednostavno postaje bolja kada počnete da se bavite sportom. Telo se obogaćuje kiseonikom i povećava se nivo hemoglobina.

NIVO HOLESTEROLA – Održavajte donje granicu lošeg holesterola. Istraživanja su pokazala da sportisti imaju visok nivo dobrog holesterol u poređenju sa neaktivnim osobama koje imaju visok nivo lošeg holesterola.

DIJABETES – Prilikom bavljenja sporta luči se insulin. Ljudi sa ovom vrstom problema mogu imati koristi od prisutnosti insulina u svom telu. Sport smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2.

MISIĆI – Sport je najbolji oblik treninga za mišiće. Izdržljivost mišića se povećava, mišićni tonus je poželjan, telo uopšte postaje jače.

KONTROLA TEŽINE – Dok treniramo bilo kakav sport, sagorevamo kalorije i masti što nas dovodi do zaključka da ljudi koji se bave sportom i jedu zdravo nemaju probleme sa težinom i imaju tendenciju da imaju više kondicije.

Imajte to na umu kada razmišljate kako sebi približi želju za treningom.

Vi kao odrasli morate imati na umu da imate određene PREDRASUDE o treningu. Morate se osloboditi stereotipa i mentalnih prečica i predati se treningu. Postati aktivniji nije nužno loša stvar. Da, možda nemate telo tinejdžera, ali još uvek možete da imate srce veće nego što ga oni imaju, izgradite svoj duh i skočite u ovaj “novi (stari) svet”. Nemojte da budete prevareni od strane svog tvrdoglavog ega, oslobodite se i uživajte u svom životu u potpunosti. Kao što je vas briga za druge tako je i drugih briga za vas – činjenica!

KONZERVATIVIZAM je jedna od glavnih karakteristika odraslih. Svi odrasli su već odavno stvorili neke rutine u životu kojih se drže. Pošto su ove rutine pretvorene u navike, teško ih je zanemariti. Ako ste stalno pred televizorom već nekoliko godina, teško je ostaviti ugođaj omiljene sobe i ići na trening. Da bi to promenili (loše navike) potrebno je puno energije i truda i upornosti naravno.

STRAH OD PROMENA je izražen kod odraslih. Šta je to što određuje ljudsko ponašanje? Naša je potreba da budemo ispravni i tačni sa stavovima, uvek. To je teško. Niko ne voli da prizna da je pogrešio, ali ako stvar koju radite ne donosi rezultate morate priznati da nešto nije u redu, ili to radite pogrešno ili nije dovoljno dobro za Vas. To je glavni razlog zbog kog se odrasli ne upuštaju u bilo kakve promene. Psihološki uticaj je toliko jak posebno kada je nešto prisutno dugo vremena.

Budite aktivni i bavite se bilo kojim sportom koji volite. Pokušajte da pravilno trenirate i da jedete zdravo. Izgradite bolju osobu po svojoj želji. Uzmite naš predlog u obzir i pokušajte sami za sebe, sigurni smo da nećete žaliti.

Nevena Radenković

🇬🇧 Economist, nature lover, passionate traveler and bookworm.

🇷🇸 Ekonomista, zaljubljenik u prirodu, strastveni putnik i knjiški moljac.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone
Muzika kao motivacija

Muzika kao motivacija

Hajde da razgovaramo o tome kako muzika može uticati na našu motivaciju tokom vežbanja i šta studije govore o ovoj temi.

Kao što znamo, muzika može ponekad biti veliki pokretač za sportiste i može povećati izdržljivost. Zato je muzika zabranjena (i nalazi se u grupi sa steroidima i stimulantnim lekovima) tokom takmičenja. Muzičke melodije mogu da ‘nas poguraju’ malo dalje prema cilju, a to je glavni razlog zašto elitni atletičari ne slušaju muziku dok se trkaju.

Muzika ima tu sposobnost da angažuje simpatički nervni sistem, ubrzava srčani rad, povećava uzbuđenje i utiče na brzinu disanja. Muzika je u stanju da skrene pažnju sa negativnih aspekata dok obavljamo neke zadatke. Slušanje muzike može biti efikasno pri umereno intenzivnom vežbanju. Intenzivna muzika povećava pozitivna osećanja čak i pri treningu u odnosu na manje intenzivnu muziku.

Dokazano je da se srčana frekvencija i disanje povećavaju kada slušate bržu muziku, a takođe se smanjuje kada je tempo muzike koju slušate sporiji od prosečnog rada srčane frekvence. Moramo naglasiti da su neka istraživanja pokazala da bez obzira na tempo muzike, sama muzika može malo povećati respiratornu i srčanu frekvencu.

Učesnici koji su slušali muziku dok su vežbali primetili su da je nivo napora pri vežbanju smanjen u poređenju sa istom praksom bez muzike. To je njihov subjektivni osećaj. Ali objektivno, rezultati pokazuju da muzika ne utiče na bilo kakvo stvarno poboljšanje performansi pojedinaca, osim njihove percepcije o tome koliko je zadatak završen.

Istraživanje je pokazalo da oko 94% tinejdžera veruje da je muzika sposobna da poveća volju za aerobnom aktivnošću. Za 86% njih veoma važni faktori su: muzički stil, ritam i tempo. Samo polovina njih deli uverenje da su sami tekstovi i obim pesama ključni element.

Korelacija između muzike i vežbanja

Intenzitet vežbanja može se meriti sa dva veoma važna faktora: brzina i tempo muzike. Ovi faktori mogu biti prevedeni u ritam (brzinu) i praćeni su ponavljanjem bilo koje vežbe (trčanje, dizanje tegova, aerobik …). Za početak, niži tempo muzike (oko 100bpm) je za opuštenije stanje treninga (zagrevanje, istezanje, opuštanje) jer povećanjem tempa muzike naše telo postepeno povećava srčanu frekvenciju i pokretnost dok vežbamo, prateći ritam muzika. Dostiženje više od 200 bpm uopšte nije preporučljivo ako niste profesionalni sportista. Za više detalja o ovoj relaciji pogledajte u tabelu.

(TABELA) Muzički stilovi (bpm) i fizička aktvinost

Muzički stil

bpm mph kmh min/mile min/km Aktivnost

Hip-hop, rap

100 2.00 3.22 30 18.6 zagrevanje/istezanje
110 2.50 4.02 25 15.5

veoma lagana šetnja

House, euro disco

120 3.00 4.63 20 12.4 lagana šetnja
130 3.75 6.03 17 10.6 žustrije hodanje
Breakbeat, trans, hard house, techno, dubstep 140 4.30 6.92 14 8.7

brzo hodanje

150

5.00 8.05 12 7.5 džoging

Drum and bass, jungle

160

6.70 10.78 9 5.6

lagano trčanje

170 7.50 12.07 8 5

srednje brzo trčanje

180

10.00 16.09 6 3.7 brzo trčanje
190 12.00 19.31 5 3.1

veoma brzo trčanje

Dobra muzika (za pojedinca) može biti veoma motivaciona za nas. To može dovesti do povećanja performansi (subjektivno). Problem može nastati kad date iPod svom dragom prijatelju sa istom “motivacionom” pesmom koju Vi volite i on ili ona je ne smatraju motivišućom kao što ste to rekli. Svako od nas je drugačiji na svoj način, tako da nema iznenađenja kada ista pesma ne utiče isto na dve različite osobe. Ne mogu svi da nađu tu konkretnu pesmu kao motivišuću i inspirativnu. Sada se pitate zašto motivišuća pesma ne može da motiviše nekog? Odgovor je komplikovan, toliko je mnogo faktora u igri. To nije ista vrsta muzike koja Vas privlači, ili to nije pravi trenutak za tu pesmu (pesma ne utiče na Vas u tom trenutku), ili prevelik broj ponavljanja (pesma postaje dosadna). Probajte neke trikove. Ako se pitate ‘zašto ova pesma koja me toliko motivisala više nema efekta?’, pokušajte da promenite pesmu. Vaša “motivišuća pesma” neće uvek upaliti, mogli biste se poigrati sa različitim izvođačem ili čak muzičkim žanrom. Muzika je moćan alat i trebalo bi ga iskoristiti i pomoći sebi da lakše dođe do svoj cilj, u ovom slučaju ostati motivisan.

Ljudi gotovo da ne vole promene, zašto ne biste pokušali ? Mnogi trkači vole samo muziku koja je sinhronizovana sa BPM (otkucaji u minuti) koji su u korelaciji sa trkačkim tempom. Isprobajte neke sporije pesme, za promenu, ali sa nekim jakim emocijama. Ne bojte se malog eksperimenta. Pokušajte i vidite kako to funkcioniše za Vas. Da li ste pokušali da vežbate dok slušate himne? – Morate da probate, “moćne pesme” i himne mogu pokrenuti neotkrivene emocije i specifično stanje uma.

Dopamin

Dopamine se može povećati ubacivanjem vašeg iPod-a na režim ‘shuffle’ (promešano). Nepredvidivost muzičke liste može učiniti igru interesantnijom. Rutina je dosadna i zahtevna. Napravite male izmene koje vam mogu pomoći da se lakše motivišete. Začinite svoju muzičku listu, stvorite misteriju i pogodite koja je sledeća pesma. Pretvorite svoj iPod u dopamin mašinu.

Interesantne činjenice

Neurolog iz laboratorije Neurološkog Univerziteta u Americi Nina Kraus otkrila je da su ljudi i ptice pevačice jedina stvorenja koja mogu da osete ritam. Takođe je ustanovila da ljudsko srce želi da se sinhronizuje sa muzikom, a noge žele da se usklade sa ritmom. Zaključila je da “naša tela su stvorena da se sinhronizuju sa muzikom i kreću uz nju”.

 

Sprovedene studije

Studija 1 - Uticaj motivacione muzike tokom vežbanja na performanse elitnih ženskih plivača (Sabaghian Rad i Hafezi 2013).

U istraživanju je učestvovalo 30 žena koje su sve profesionalne plivačice (18-25 godina). Plivačice su podeljene u dve grupe. Prva grupa je slušala muziku, a druga nije. Cilj studije je bio da se otkrije uticaj muzike na srčani uticaj pri odmaru i ukupni uticaj na plivačke performanse. 16 sesija vežbi je izvršeno i izmereno, a konačni rezultati su obrađeni i ukupni ishod kao zaključak je formiran. Dokazano je da slušanje muzike tokom izvođenja vežbi nema značajan uticaj na performanse. Suprotno literaturi koja je predložila da slušanje muzike može biti efikasno za poboljšanje performansi.

Studija 2. - Uticaj muzike kao motivacioniom alat na izokinetičke performanse studenata na koledžima (Godwin, Hopson, Newman i Leszczak, 2014)

Svrha ove studije bila je merenje razlike u izokinetičkoj sili donjih ekstremiteta kod muškaraca i žena kada su izloženi motivacionom okruženju (muzici) i ne-motivacionog okruženja (tišini). 12 muškaraca i 7 žena izvršilo je 5 izokinetičkih ponavljanja vežbi za kolena (fleksije i ekstenzije). Rezultati ove studije ukazuju na to da uvođenje muzike nije imalo značajnog uticaja na maksimalnu izokinetičku silu  donjih ekstremiteta kod muškaraca ni žena. Na kraju, ova studija ukazuje na to da uticaj izokinetičke sile donjih ekstremiteta ne utiče na prisustvo muzike kao motivacionog okruženja.

Zaključak

Da rezimiramo, u većini slučajeva muzika pomaže ljudima da se osećaju uspešnije, da imaju taj pozitivan osećaj, više volje i da budu konzistentni kroz angažman u fizičkoj aktivnosti. Kao i većina stvari, ovo je individualno za svaku osobu. Dakle, sa muzikom ili bez muzike, hip-hop ili techno, sve zavisi od Vas samih.

Koji je Vaš omiljeni stil muzike, pesma i izvođač? Ostavite komentar ispod.

Nevena Radenković

🇬🇧 Economist, nature lover, passionate traveler and bookworm.

🇷🇸 Ekonomista, zaljubljenik u prirodu, strastveni putnik i knjiški moljac.

Share this article
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on RedditShare on TumblrEmail this to someone